„Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine“, usvojena 23. aprila 2026. i objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 37/2026, postavlja litijum, bakar i bor u središte razvojne politike. Dokument govori jezikom investicija, kapaciteta, kritičnih sirovina i održivog rudarstva, ali ne razrađuje mehanizme kojima bi se dokazalo da će razvoj biti usklađen sa zaštitom zdravlja, životne sredine, imovine i prava lokalnih zajednica.
To nije samo primedba na sadržaj. Način vođenja javne rasprave izazvao je sumnju u otvorenost procesa. Na skupu u Privrednoj komori Srbije 7. avgusta 2025. nezavisnim naučnicima i stručnjacima nije omogućen ulazak (posredstvom policijskog i fizičkog obezbeđenja Komore) uz obrazloženje da nema mesta, iako su fotografije iz sale pokazale slobodna sedišta. Strategija koja menja prostor, privredu i život lokalnih zajednica mora nastati kroz proverljivu, argumentovanu i ravnopravnu javnu raspravu.
Radna grupa UN za ljudska prava i transnacionalne korporacije (RGUN), koja je posetila Srbiju u oktobru 2025, analizirala je slabosti upravljanja velikim projektima. Razgovarala je sa državom, kompanijama, lokalnim zajednicama i civilnim društvom u Beogradu, Boru, Loznici, Novom Sadu i Zrenjaninu. Njena poruka je da je legitimno privlačiti investicije, ali što su projekat i moguće posledice značajniji, to moraju biti stroži nadzor, transparentnost, procene uticaja, pravni lekovi i učešće javnosti.
Bor i Zijin: Razvojni oslonac ili test sposobnosti države
Položaj Zijina najjasnije pokazuje raskorak između dva dokumenta. Strategija Vlade Republike Srbije kompanije iz Zijin Mining Group predstavlja kao razvojni stub metalnog rudarstva i da je Zijin, sa 63 odsto udela, postao većinski vlasnik Serbia Zijin Copper. Pozitivno opisuje ulaganja u Bor, Majdanpek, Veliki Krivelj, topionicu, flotaciju i Čukaru Peki, a proizvodnju metaličnih sirovina do 2050. vezuje prvenstveno za kompanije ove grupe. Time se potvrđuje da je Zijin centralni operator srpskog bakarno-zlatnog kompleksa.
UN izvešaj posmatra Bor kao slučaj da li država može da kontroliše strateškog investitora. Zajednice iz Bora, Majdanpeka, Slatine, Nikoličeva, Šarbanovca i Krivelja ukazale su na netransparentnost licenci, eksproprijacije i dozvola, kao i nedostatak novijih zvaničnih podataka i nezavisnog praćenja vode, zemljišta, vazduha i zdravlja. Prema izveštaju, proširenje topionice započeto je pre odobrenja studije procene uticaja, aktivnosti su obavljane bez integrisane ekološke dozvole, a zahtevi za operativne dozvole za pet od osam faza odbijeni su zbog nepotpune dokumentacije.
Izveštaj UN beleži da je vazduh u Boru, od 2018. do 2023. bio „prekomerno zagađen“, zbog prašine, olova, kadmijuma i arsena. Zijin je odgovorio da deo problema potiče iz višedecenijskog zagađenja, da je u tehnologije uloženo više od 400 miliona dolara i da je SO₂ od 2023. u zakonskim granicama.
Dok Strategija naglašava pad SO₂ i ulaganja u tehnologiju, UN izveštaj ukazuje na arsen, teške metale, praznine u podacima i zdravlje. Strategija ne nudi zdravstveno-toksikološki režim za Bor dok UN traži nezavisne zdravstvene procene, monitoring, skrining i podršku stanovništvu.
Strategija se oslanja na tvrdnje o modernizaciji, manjem zagađenju i bezbednijem upravljanju otpadom. UN zahteva viši dokazni standard: nijedno postrojenje ne sme da radi ili da se proširuje bez svih dozvola; podaci moraju biti javni i nezavisno provereni; prekoračenja sankcionisana; a zdravstveni rizici predmet nezavisnih procena, skrininga i podrške stanovništvu. Zijin je u Strategiji „motor razvoja“, a u izveštaju UN test vladavine prava Republike Srbije.
Foto: Mašina
Jadar: Strateška šansa i test zakonitosti
Strategija Jadru daje centralnu ulogu u litijumskoj politici Srbije. Ležište kod Loznice opisuje kao jedino poznato u zemlji, sa 158 miliona tona potvrđenih rezervi. Studija opravdanosti predviđa godišnju proizvodnju 58.000 tona litijum-karbonata, 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum-sulfata. Jadar se tako povezuje sa kritičnim sirovinama, evropskom energetskom tranzicijom i velikim investicionim potencijalom.
Za RGUN je projekat Jadar paradigmatičan rizik po zakonitost, demokratsko odlučivanje i ljudska prava. Prostorni plan je usvojen radi omogućavanja rudnika bez javnog učešća, suspendovan u januaru 2022, dok je Ministarstvo potom produžavalo rokove Rio Tintu za odobrenje eksploatacionog polja. Projekat je dobio političku podršku i status evropskog strateškog projekta, što suštinski pojačava potrebu za kontrolom, a ne za izuzecima.
Nezavisne institucije upozoravale su da složena hidrologija Jadra povećava ranjivost voda, dok hemijska prerada, otpad i prenamena zemljišta mogu ugroziti pijaću vodu, poljoprivredu, šume, biodiverzitet i kulturno nasleđe. Rio Sava Exploration nije dostavila dokaz o proceni uticaja na ljudska prava (HRIA). Ona je morala da obuhvati raseljavanje, izvore prihoda, zdravlje, imovinu, kulturno nasleđe, ekonomsku sigurnost i fragmentaciju zajednice, uz stvarno učešće pogođenog stanovništva.
Fragmentacija procena i režim strateških projekata
RGUN izričito upozorava na veštačko deljenje funkcionalno povezanih poduhvata na manje komponente, jer odvojene studije mogu prikriti kumulativne posledice i omogućiti zaobilaženje strožih zakonskih zahteva. Za Jadar to znači da rudnik, postrojenje za preradu, deponije, vodni sistem, saobraćajna i energetska infrastruktura i upravljanje otpadom ne smeju biti procenjivani kao nepovezani projekti.
RGUN zato traži puno usklađivanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu sa Direktivom EU 2014/52, uključujući sprečavanje fragmentacije projekta i obavezno razmatranje kumulativnih posledica. Uz projektnu EIA potrebne su strateška procena planova i programa, procena društvenih i zdravstvenih posledica i HRIA, i to pre odobravanja, tokom rada i pri zatvaranju projekta. Tek zajedno one mogu odgovoriti na pitanja uticaja na vodu, zemljište, biodiverzitet, zdravlje, imovinu, kulturno nasleđe, pravo na informisanje i pravo na delotvoran pravni lek.
Rizik dodatno povećava Mera 1.1 Strategije, koja predviđa efikasnu realizaciju i zaštitu dugoročnih strateških rudarskih projekata, status nacionalnog prioriteta i javnog interesa, ubrzane administrativne procedure i unošenje ležišta od nacionalnog značaja u prostorne planove bez ugrađene strože garancije. U suprotnom, strateški status može postati sredstvo za rešavanje spornih pitanja u korist investitora, naročito kod prenamene poljoprivrednog zemljišta, eksproprijacije i ranog ulaska u posed (na štetu vlasnika).
Sistemske preporuke UN
Najdublja preporuka UN jeste uvođenje obavezne dužne pažnje u pogledu ljudskih prava. Kompanije ne bi smele da se brane samo tvrdnjom da poštuju domaće propise, već bi morale da prepoznaju, sprečavaju, ublažavaju i otklanjaju posledice svog poslovanja po ljude, zajednice, životnu sredinu i klimu. To podrazumeva procene rizika, objavljivanje nalaza, konsultacije sa pogođenima, praćenje mera i dostupne žalbene mehanizme na nivou kompanije. Obaveza mora važiti i kada su domaće institucije slabe ili kada se propisi menjaju radi ubrzanja investicija.
Druga grupa preporuka odnosi se na državu: nezavisne i bolje opremljene inspekcije, srazmerne sankcije, depolitizovano sudstvo i tužilaštvo, jačanje antikorupcijskih organa, izvršenje sudskih odluka i šira aktivna legitimacija građana i organizacija. Javne nabavke, naročito u energetici, rudarstvu, infrastrukturi i javnim investicijama, moraju uključiti kriterijume ljudskih prava. Bilateralni sporazumi i posebni zakoni ne smeju služiti za zaobilaženje redovnih procedura, a nacrti ugovora i ključni projektni dokumenti moraju biti dostupni javnosti pre donošenja odluka.
UN posebno traži zaštitu civilnog društva, novinara, sindikata i branilaca ljudskih prava: zakon protiv SLAPP tužbi, sprečavanje zloupotrebe krivičnih postupaka, istrage pretnji i napada i povlačenje rešenja koja organizacije stigmatizuju kao „strane agente“. Bez slobodne javne kontrole nema ni odgovornog poslovanja. Zaštita učesnika u raspravi je deo sistema kojim se na vreme otkrivaju nezakonitosti, zdravstveni rizici i neprihvatljivi troškovi velikih projekata.
Šta bi Strategija i Akcioni plan morali da sadrže
Strategija i Akcioni plan moraju prevesti pozivanje na održivost u merljive obaveze. Za Bor su neophodni javna matrica svih dozvola i faza postrojenja, nezavisni kontinuirani monitoring vazduha, vode i zemljišta, zdravstveno-toksikološki program, objavljivanje inspekcijskih nalaza i obustava aktivnosti koje nemaju dozvolu ili prekoračuju granične vrednosti. Eksproprijacija u Krivelju i drugim naseljima mora biti ograničena na dokazani javni interes, uz pravičnu naknadu, zabranu ranog ulaska u posed i efikasan sudski nadzor.
Za Jadar su potrebni jedinstvena kumulativna procena celog projekta, nezavisna HRIA, procena uticaja na zdravlje i poljoprivredu, transparentno prostorno planiranje i dokaz o potpunoj zaštiti voda, zemljišta i kulturnog nasleđa. Odluka ne može biti legitimna ako se javni interes samo proglasi, a ne dokaže upoređivanjem koristi, štete, alternativa i raspodele rizika. Lokalnim zajednicama moraju biti dostupni dokumenti, stručna pomoć, smisleno učešće pre odluke i mogućnost da planove, studije i dozvole ospore pred nezavisnim organima.
Strategija prepoznaje potrebu unapređenja geološkog informacionog sistema i dostupnosti geoloških podataka, ali ne uspostavlja jasnu obavezu postojanja jedinstvenog, javno dostupnog GIS registra istražnih prava i geoloških istraživanja.
Ovo nije samo pitanje tehničke modernizacije uprave. Nedostupnost podataka neposredno ograničava javnu kontrolu raspolaganja mineralnim resursima, praćenje zakonitosti i obima geoloških istraživanja, zaštitu životne sredine i pravovremeno učešće lokalnih zajednica i stručne javnosti. Digitalizacija podataka unutarnjih državnih organa nije isto što i njihova javna dostupnost. Nije prihvatljivo da se o aktivnostima na teritoriji Republike Srbije detaljnije i brže može saznati iz stranih berzanskih i korporativnih objava nego iz jedinstvenog državnog sistema.
Aktuelni primer je istražni prostor Ravni kod Raške, gde Bindi Metals Limited u ASX objavama predstavlja podatke o vlasničkom aranžmanu, programu bušenja, broju i dužini bušotina i rezultatima analiza, dok domaća javnost nema jednostavan pristup jedinstvenom državnom prikazu obuhvata istražnog prava, izmena programa, tačnih lokacija radova, katastarskih parcela, uslova zaštite prirode i voda, načina sanacije bušotina i statusa prava. Takav odnos stvara sistemsku asimetriju informacija i slabi poverenje u upravljanje resursima.
Zato se predlaže da Akcioni plan 2026–2029. kao posebnu prioritetnu aktivnost utvrdi uspostavljanje jedinstvenog, besplatno dostupnog Nacionalnog GIS registra geoloških istraživanja, istraživačkih i eksploatacionih prava. Za svako pravo registar treba da sadrži najmanje: nosioca prava i javno dostupne podatke o vlasničkoj strukturi; broj, datum, rok i prostorni obuhvat odobrenja; katastarske opštine i parcele; odobreni program i sve izmene; koordinate, dubine, azimute i nagibe bušotina; datum radova i status sanacija; uslove zaštite prirode, vode i životne sredine; kao i jasno označenu fazu projekta – istražni rezultat, mineralni resurs, rezerva, studija izvodljivosti, zahtev za eksploataciju ili odobrena eksploatacija.
Posebno je važno obezbediti da javnost može da razlikuje istražne rezultate i preseke iz bušotina od stvarne debljine rudnog tela, mineralnih resursa, rezervi i odobrenja za eksploataciju.
Zaključak
Odnos Strategije i izveštaja UN je spor između između dva modela razvoja. Prvi polazi od resursa, kapaciteta i brzine investicije, uz pretpostavku da će se zaštitni mehanizmi naknadno eventualno prilagoditi. Drugi zahteva da zakonitost, zdravlje, životna sredina i ljudska prava budu prethodni uslovi i stalne obaveze. Jadar je zato test zakonitosti, dok je Bor test sposobnosti države da nadzire i po potrebi kažnjava moćnog investitora.
Srbija mora da napusti model posebnih izuzetaka, netransparentnih ugovora, fragmentisanih procena i slabih sankcija. Održiv razvoj postoji samo tamo gde su pravila jednaka za sve, podaci javni i proverljivi, institucije nezavisne, kompanije odgovorne, a lokalne zajednice imaju stvaran uticaj i delotvoran pristup pravdi. Bez tih garancija strateški status Strategije povećava, umesto da smanjuje, društveni, ekološki i pravni rizik.
Naučni savetnik dr Dragana Đorđević i akademik Bogdan Šolaja
