Patrijarh Porfirije je sa predsednikom Vlade Srbije prof. dr Đurom Macutom 8. maja 2026. godine, potpisao Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Srpske Pravoslavne Crkve o saradnji na osnivanju Srpskog Pravoslavnog Univerziteta „Sveti Sava“. Ovaj potez Vlade i SPC-a otvorio je pitanje položaja Pravoslavno bogoslovskog fakulteta i moguće izmene Zakona o visokom obrazovanju u kome stoji da kako bi visokoškolska ustanova imala status univerziteta, mora da ima studijske programe u najmanje tri naučna polja i tri nivoa studija.
Teolog Vukašin Milićević smatra da se stvara okvir za odvajanje Pravoslavno bogoslovskog fakulteta iz okvira Univerziteta u Beogradu, ali tako da se zadrži njegov javni status, odnosno budžetsko finansiranje ali i da se isti takav status obezbedi i Fakultetu „Despot Stefan Lazarević“, nekadašnjoj visokoj školi Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju koja je u aprilu ove godine transformisana u fakultet pod nazivom okriljem Univerziteta Singidunum.
Prema predlogu Zakona, Univerzitet iz stava 1. ovog člana i visokoškolska ustanova čiji su osnivači Republika Srbija i Srpska Pravoslavna Crkva, odnosno čiji je osnivač Srpska Pravoslavna Crkva stiču sredstva za sprovođenje akreditovanih studijskih programa u okviru svoje delatnosti na osnovu ugovora koji visokoškolska ustanova zaključuje sa Vladom, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje. Sredstva za finansiranje ustanova iz stava 5. ovog člana za sve namene za koje sredstva obezbeđuje osnivač u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Milićević za Mašinu navodi da se ovim potezom direktno narušava Ustav u koji je ugrađen sekularni princip, što ističe i Rastislav Dinić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu, koji u ovom potezu vidi direktan sukob sa važnim članovima Ustava Srbije.
„Jedan je član 11 Ustava koji kaže da je Srbija svetovna država. Drugi je član 21 Ustava koji izričito zabranjuje diskriminaciju po različitim osnovama, pa i po osnovi veroispovesti. Treći je član 44 koji kaže da su sve crkve jednake pred zakonom. Ove izmene zakona na različite načine se ogrešuje o ove članove,“ objašnjava Dinić.
Vukašin Milićević smatra da je ovo pokušaj da se napravi pandan Zakonu u visokom obrazovanju u kome stoji da je Univerzitet u Beogradu ustanova od nacionalnog značaja.
„Oni su dobili formulaciju ustanova od društvenog značaja i time hoće da naprave još jedan čekić malj kojim hoće da udare na akademsku zajednicu, a na prvom mestu Univerzitet u Beogradu.“
Prema Diniću, pored pravnog aspekta, u kontekstu ovog političkog trenutka ovaj predlog zakona dodatno je problematičan.
„Ova vlast zloupotrebljava srpski identitet i u ovom slučaju pravoslavlje. Filozofski fakultet u Nišu se nalazi pod direktnim napadom ovog režima, formiranjem novog fakulteta, takozvanog Fakulteta srpskih studija,“ objašnjava Dinić koji u ovom formiranju vidi jedan poseban plašt srpstva kojim se vrši napad na autonomiju univerziteta i na institucije koje su podržale studente u blokadi.
U ovom potezu Dinić prepoznaje pokušaj da vlast razbije univerzitet i da napravi neku vrstu svog paralelnog, lojalističkog univerziteta.
„Jasno je da to sa pravoslavljem ima vrlo malo veze, nego prvenstveno ima veze sa tim da će to biti poslušan univerzitet koji će biti na liniji režima i neće mu se nikada naći na putu,“ smatra Dinić.
(Ne)odvojivost crkve od obrazovanja
Nakon potpisivanja Memoranduma u maju ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao se na neodvojivost srpske prosvete od vere.
Milićević ističe kako je crkva kao institucija bila bezmerno značajna za razvoj prosvete u modernom periodu, ali je neophodno napraviti razliku u načinu na koji je Crkva funkcionisala tada i sad.
„Stvar je u tome što je tada crkva funkcionisala, ne samo kao nekakva verska zajednica, nego kao jedini okvir političke i kulturne emancipacije Srba. Najpre u Austrougarskoj, ali isto tako, na mnogo nižem nivou i u Osmanskom carstvu.“
Danas kada imamo državu Srbiju, Milićević se pita zašto je potrebno da postoji i nekakav paralelni „garant, stub identiteta.“
Dodaje i to da je u Austrougarskoj tako bilo zbog toga što je Austrougarska prepoznavala crkvu kao nekakav legitimni okvir autonomije budući da je bila u osnovi srednjovekovna država
„Tadašnja crkva, Srpska pravoslavna crkva u Austrougarskoj na prvom mestu, ali i u Osmanskom carstvu je funkcionisala poprilično demokratski. Crkveno narodni sabor i delegatski sistem su birali sve funkcionere od patrijarha do igumana itd. I kad je kasnije uvedena prosvetna autonomija oni su se bavili pitanjem udžbenika i planova,“ pojašnjava teolog, prema čijem mišljenju je besmisleno stavljati znak jednakosti između savremene Srpske pravoslavne crkve i Karlovačke mitropolije.
Sporna strana sednice
Jučerašnja sednica, prema Diniću, sporna je, jer je veoma retka situacija da se odbor održava u osam sati ujutru, a skupštinska biblioteka u kojoj se održavala sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova nema adekvatne uslove.
„Nema elektronski sistem za javljanja za reč, za glasanje, za utvrđivanje kvoruma, ne postoje uslovi za snimanje i za direktan prenos odbora,“ objašnjava on.
Prema navodima Dinića u načinu na koji ovaj Zakon pokušava da se sprovede postoji nešto što je u očiglednoj suprotnosti sa zakonima i sa Ustavom ove zemlje.
M.P.
